Allnut.rs Kozmetika bez trunke hemije

Još jedan od brojnih primera uspešnih malih biznisa je Allnut kozmetika, koja je osvojila brojna tržišta zahvaljujući svojoj posebnosti i zdravom naćinu izrade kozmetičkih priizvoda, nastalih od isključivo prirodnih sastojaka. Osim jedinstvenih i kvalitetnih proizvoda prisutnost na Internetu igra veoma značajnu ulogu u poslovanju. Online prisustvo se ogleda kako preko web stranice allnut.rs, koja je ujedno i online prodavnica, tako i kvalitetnog sadržaja putem društvenih mreža. Registar nacionalnih domena Srbije donosi intervju sa više detalja o ovom preduzeću kao i o znaćaju njihovog predstavljanja na Internetu

Magija za sva čula", poruka je radnje smeštene u Čumićevom sokačetu, koja istovremeno nalikuje na laboratoriju, apoteku i bakinu kuhinju. Reč je brendu "All Nut" koji se bavi proizvodnjom hladno ceđenih ulja od koštica i semenki, kao i prirodne kozmetike od istih sastojaka.

Koristeći isključivo najbolje sirovine i ne dovodeći nikad u pitanje kvalitet proizvoda, Jasna i Miroslav Stojanović su tokom decenije postojanja uspeli da zavrede poverenje klijenata iz Srbije, ali i širom sveta.

Kada ste počeli da poslujete?

Jasna: Prvo što smo ikada proizveli bilo je ulje od šljive, 2010. godine. Nismo imali nikakav know-how iza sebe. Ideja se rodila tako što smo pričali sa prijateljima i od njih čuli da u svetu, tj. u Francuskoj, postoji ulje od šljive. Srbija je poznata kao zemlja šljiva, i tako se ideja rodila. Trebalo nam je sigurno godinu dana da proizvedemo prvu kap ulja.

Miroslav: Kako nismo ljudi iz branše, sve smo sami radili. Kasnije, kada se posao razvio, unajmili smo stručnjake. Angažovali smo Tehnološki fakultet u Novom Sadu, kao i beogradski Mašinski fakultet. Vukli smo za rukav svakoga koga smo mogli, želeći da upijemo njihovo znanje. U to vreme veoma malo se znalo o hladno ceđenom ulju. Zapravo, postojala je samo jedna katedra u Srbiji koja se time bavila. Uspeli smo da stupimo u kontakt sa profesorkom sa te katedre i posavetujemo se.

Jasna: Uopšteno govoreći, čitav proces nije komplikovan, ali je potrebno strpljenje da bi se to dovelo do kraja, kao i živci da se u tome opstane. Ono što je zanimljivo jeste da aparatura u ovom poslu nije ni najmanji problem. Problem leži u separaciji sirovine, tj. kako da dobijemo čistu sirovinu. Neretko se na tome radilo ručno. Štaviše, i danas se deo posla obavlja ručno. 

Pored toga, imate i kolekciju za kućne ljubimce.

Jasna: Imamo balsam za kuce. On je prvenstveno namenjen rasama koje imaju pregibe, gde se stvaraju bakterijske infekcije. Tu je i sapun. Pored toga, razvijamo i šampon za pse, ali o tom potom.

Važno je naglasiti da ono što izdvaja ove preparate od konvencionalnih jeste činjenica da u njima nema ni trunke hemije. Štaviše, jestivi su. Kuca slobodno može da poliže mesto gde je nanet preparat i ništa joj se neće desiti. Dakle, potpuno su prirodni i ne izazivaju bilo kakve reakcije. 

Čini se da ste veoma ekološki osvešćeni.

Miroslav: Jesmo ekološki osvešćeni, ali to je teško u ovom poslu. Imamo proizvode koji su zero waste, poput sapuna i losiona za telo. Izvesne proizvode pakujemo u papirnu ambalažu, staklo sami recikliramo, dok aluminijum i plastiku prosleđujemo dalje na reciklažu. U principu, trudimo se da ne zagađujemo.

Kako izgleda razvoj proizvoda?

Miroslav: Razvoj proizvoda je sam po sebi skup i dugotrajan. Dosta vremena odlazi na razvoj formulacije, jer se taj proces svodi na pokušaje i neuspehe. Kada na kraju uspete, vrše se raznorazne analize, bira se ambalaža, etikete, itd. Čak i kada izađete na tržište, to nije garancija uspeha tog proizvoda. Sve u svemu, veoma spor i skupocen proces.

Jasna: Inače, nećete verovati šta je najveći problem u tom postupku. Ambalaža! U Srbiji se veoma teško dolazi do kvalitetne, cenovno povoljne ambalaže, koja na kraju zadovoljava i vizuelni identitet. Najveća nedaća se javi kada proizvođač prestane da proizvodi tu ambalažu, što nije nečuveno. Sa druge strane, mi nismo dovoljno veliki da uvozimo velike količine ambalaže, niti imamo dovoljno mesta da je skladištimo. Pa, kad stavimo sve na papir i dodamo 20%, koliko dajemo na dostavu, ostane vrlo malo profita. No, tako je to kada ste mali. 

Koliko je veliko tržište?

Jasna: Sve zavisi od potražnje. Na primer, ulje šljive nije poput suncokretovog ulja, pa da ga svako domaćinstvo koristi. Ono je veoma skupo i uglavnom se upotrebljava u kozmetici, ali mi ga prodajemo i kao gastronomsko ulje. Zahvaljujući tome, napravili smo tzv. revolucionarni pomak u ugostiteljstvu. Zbog specifičnog mirisa i ukusa mnogi eksluzivni restorani i vrhunski kuvari ga primenjuju u pripremi jela. Zapravo, nekoliko Mišlenovih šefova u Francuskoj koristi naša ulja.

Ipak, ova ulja se daleko više upotrebljavaju u kozmetici, ali, nažalost, kod nas i dalje nema velikih prirodnih kozmetičkih kuća koje bi pazarile od nas. I kada se otvore, one nakon godinu dana stave katanac, tj. kada uvide koliko može ili ne može da se zaradi.

Miroslav: Rešenje bi bio izvoz, ali to nije tako lako kada ste van Evropske unije. Neophodne su silne provere proizvoda, osiguranja, pouzdan partner, predstavljanje na CPNP portalu i odgovorno lice iz EU radi zastupanja, itd. Imali smo pokušaj da se probijemo na tržište Engleske, ali, nažalost, nikada nismo otvorili radnju tamo.

Na kraju, kozmetička industrija nije nimalo naivna, već puna aždaja.

Imate li klijente iz inostranstva?

Jasna: Da, naravno. Slali smo proizvode na sve kontinente. I doslovno se sve naručuje. Moramo da pohvalimo japanske klijente, koji su veoma posvećeni prirodnoj kozmetici. Čak smo u jednom trenutku dospeli na japansku nacionalnu televiziju. U tome nam je pripomogla i prijateljica, koja je napisala blog o našim preparatima. On je čitan u tolikoj meri da skoro svaki Japanac koji dođe u Beograd poseti našu radnju.

Miroslav: Imamo sjajan odnos i sa Kinom. U par navrata kineske influenserke su bile kod nas u lokalu, pa su davale preporuke za naše proizvode putem svojih društvenih mreža. Otuda imamo dosta i kineskih mušterija.

Počeli ste da širite poslovanje, zar ne?

Miroslav: Da, mimo Beograda, odnedavno se naši proizvodi prodaju u jednoj galeriji u Novom Sadu, tačnije u Katoličkoj porti. Jednostavno, bila je velika onlajn potražnja novosadskih klijenata, pogotovo za kozmetičkim preparatima. LJudi njih vole da osete pod rukom, omirišu. Zato smo i bili u potrazi za lokalom u tom gradu. Dugo smo tražili odgovarajući prostor tamo, te smo bili presrećni kada se ukazala Galerija Mat u Katoličkoj porti. Oni drže gotovo sav naš asortiman.

Gde se još mogu naći vaši proizvodi?

Jasna: Pored fizičkih radnji u Beogradu i Novom Sadu, svi naši artikli mogu se pazariti onlajn. Na taj način čitava Srbija može da kupi i proba naše proizvode. 

Na koji način dolazite do potencijalnih klijenata?

Miroslav: Sve se uglavnom svodi na društvene mreže i sajt. Imamo osobu koja je zadužena da ih vodi. Međutim, od svih tih onlajn kanala ipak je Instagram glavni za prodaju. 

Sajt nam je veoma značajan jer klijenti jako vole da se informišu, a sajt pruža upravo to. Na njemu mogu da nađu sve informacije: od detaljnog pregleda sastojaka do saveta kako se upotrebljavaju određeni proizvodi.

Zašto ste izabrali .rs domen?

Bilo nam je logično. Ipak smo mi iz Srbije. Isprva smo mislili i želeli da i sve sirovine budu iz Srbije, ali to, jednostavno, nije bilo moguće, tako da ponešto nabavljamo i iz inostranstva.

Izvor: RNIDS